Mnogo je vremena prošlo od poslednjeg odlaska u bioskop koji je imao neku svrhu. Sve se svelo na puku zabavu i razbibrigu koja traje sat, dva. Pitajte me nekoliko meseci kasnije šta sam gledala i o čemu se radilo... Ne bih znala. Nije to uvek loša stvar, ali znate li onaj osećaj kada poželite da se u bioskopu prikaže film koji će naterati vaše vijuge da rade? Eto, ne pamtim kada sam poslednji put u bioskopu odgledala baš dobar film.
 |
| http://www.mrqe.com/lists/sundance2013 |
Sve je to važilo. Do sinoć. Između izbora za pesmu Evrovizije i odlaska u bioskop odlučila sam se za ovo drugo. Izbor je pao na film Krugovi. Kakav izbor!
Priča inspirisana istinitim događajem nas vraća u vreme ratne 1993. i grad Trebinje. Podseća na čin jednog mladića vrednog divljenja koji je stradao jer je štitio svog komšiju. I tu se istinita priča rađena na činjenicama završava i počinje jedna nova... Ona u kojoj nacionalne i verske razlike nestaju, u kojoj se ljudi dele samo prema karakteru, a potom i takve podele polako gube svoj smisao.
Ljudske sudbine koje se na neverovatan način prepliću i situacije koje nas uče da cenimo život jer nam je dat samo jedan. Unutrašnja borba, želja za osvetom, suočavanje sa bolom zbog gubitka voljene osobe, želja majke da zaštiti dete, požrtvovanost, istrajnost, osećaj krivice i nemoći... To je sve ono što nam život donese u nekim trenucima, ali kada vam neko servira ceo život pomoću fantastičnih kadrova, briljantnih dijaloga i sjajne glume za nešto manje od dva sata i natera vas da se zamislite - to je dobar film.
No comments:
Post a Comment